Kondom

… i ko ga izmisli!

Pomenuh skoro da savremen život zahteva da svaka savremena, to jest, osvešćena žena mora u tašni da nosi kondom. Njega čuva zlu ne trebalo i uglavnom dok mu ne prodje rok jerbo je sramota da ga izvadi i gurne muškarcu pod nos ili ono, gde sme da rizkuje da on pomisli kako samo na seks misli. Vadi ga samo u slučaju da ga on nema i obavezno se pravda da ga je dobila onomad na ulici kad je bio Dan borbe protiv AIDS-a.

On saopšti da je zdrav k’o konj i kreće dramska radnja sa primesama komedije:

Prvi čin – rafalno:

žulja ga,

mali mu je,

tesan mu je,

alergičan je,

ne svidja mu se boja,

nije mu osećaj;

Drugi čin – filozofski:

ne kupam se obučen,

ne plivam u odelu za skijanje;

Treći čin – edukativno:

to je za budale,

može da spadne,

može da pukne;

Četvrti čin – autoritativno:

JA kontrolišem situaciju, opusti se i uživaj!

Zar ti to MENI ne veruješ??!!!!!

Peti čin – uvlakački:

Pa šta ako si imala rizičnog partnera, pa šta ako si juče radila test na AIDS, ne izgledaš kao neko ko bi mogao da ima…rizikovaću… imaćemo zajedno!

Kulminacija dramske radnje: žena spušta noge a diže ruke od…

…budale..

i mućka koktel kondom:

½ čaše soka od nara, sok od pola limuna, sok od jabuke. Dobro se promućka doda led i doda kolut limuna tek da koktel ne izgleda obično.

Bezalkoholno piće koje nema nikakvo afrodizijačko dejstvo al’ posle njega gos’n budala može slobodno za volan.