Po jutru se dan poznaje

Jutros sam se, posle, ti si Mahlat budala nevidjena, somesomskinadsomovima, popela na najveše štikletine koje sam mogla da izbunarim, rešena da se izgidnem iznad situacije, i krenula u osvajanje sveta.

Odma’ da vam kažem da sam osvojila djoku ćeramidžiju. Ovo se možda piše i Djoka Ćeramidžija, pojma nemam, a znači da nisam osvojila ništa. A ne znam ni ko je ili šta je Dj.Ć., to je moja baba koristila kad nešto ne može ni pomoću trikova – ‘Oćeš, djoku ćeramidžiju! Znači djoka ćeramidžija je mitsko neosvojivo biće, tako nešto. Mućak. Golub na grani dok se ti zadovoljavaš vrapcem. I srećan si da srećniji ne možeš biti. Sve dok ti se golub ne pokaki na glavu.

I tako, krenula, obrćem nogama kuglu, mislim se, evo me svete, i definitivno pobesnim. Svet gleda svoja posla ne osvrće se na moje osvajačke pohode.

Svako jutro prolazim kroz prolaz Doma sindikata i svako jutro tamo čovek stoji, peva i svira gitaru. I svako jutro kad prodjem peva ‘’Poželjelaaaa žuteeee dunjeeee…’’, il’ zna samo tu pesmu il’ mu ja nepogrešivo ubodem satnicu kad šta peva. Kako ga čuh jutros da žali što će Fata da mre bez žutih dunja, tol’ko sam pobesnela preko onoga što sam već bila besna da mi došlo da se prostrem onde ispred njega i da ne ustajem il’ dok ne promeni pesmu il’ dok ne donese žute dunje. Koje sam sreće ležala bi tu ko Fatma na nosilima, jedno tri godine, pa prohujah samo streljajući ga pogledom dok je on zapevao – Amaaaan, amaaaan.

Krenuo dan, k’o da je ponedeljak.

Onda sam se setila da bih mogla da častim sebe tako pobesnelu pa umesto da idem pravo skrenula desno i naletela na sveopštu gužvu. Saznam da je neki mučenik sebi odsek’o prst i odma’ okrenem nalevokrug da se stvarno ne prostrem ako ugledam onaj prst, pa da novinari dobiju još jednu priču – Osetljiva Srpkinja, neočeličena tokom prohujalih rajskih godina, pandrknula u nesvest zbog običnog prsta. I to s leve ruke.

Usput dobila tristoti flajer koji liči na novčanicu od hiljadu dinara, na kojoj piše da mi neka škola stranih jezika poklanja milion dinara a na kojoj se Djordje Vajfert beči ko da ga neko nagazio u prevozu. Milion mi poklanjaju tako što ću jedno dva’es godina da idem kod njih i učim sve jezike sveta sa narečjima pa ću tako da uštedim taj milion. Inače oni ne daju ništa. Sem znanja, naravno, ako si kreten pa padneš na onaj kretenski flajer na kome te obaveštavaju da neće da te nauče ništa ako se doživotno ne pretplatiš.

E, a onda sam dobila još jedan mobilni telefon, da budem dostupna kad god rešim da budem nedostupna da ne bi slučajno došlo do smaka sveta. Gledala u onaj telefon i molila se da crkne odma’ da ga ja posle ne bi primoravala i slučajno ubacivala u mašinu za pranje veša. On nov, radi sve pevajući.

Otvorila blog i prenerazila se od hiljaduitristotog spama koji počinje sa Задараво друг! – tako nekako, u kome, mene druga, neki ludak obaveštava gde mogu erotski da se edukujem ako slučajno nisam.

Otvorila mejl i našla poruku – Zvaču te danas. Otpisala sitnu knjigu – bolje da ne zoveš, danas ujedam. Stvarno, virtuelno, kako god ’oćeš!

Dobila poruku od nekoga ko mi je napisao da je on onaj od sinoć ’’u kapici’’. Buljila u onu poruku, buljila, sve dok nisam dobila drugu – Greška!

Pošla kući pa ponovo rešila sebe da častim kad već pre toga nisam mogla i krenula prema radnji u kojoj kupujem tašne. Stigla, radnje nema.

U prevozu sam bila ubedjena da će do kuće da mi se upali dupe, nešto je grelalo ispod mene, grajalo i grejalo, sve dok me nije zabolela glava. Tako da znate, ako vam nešto greje dupe zaboleće vas glava. To možda nije normalno al’ se meni desilo.

Udjem u kuću, ljubimac se osuo, spopala ga neka alergija al’ samo po licu. Izgleda k’o pčelarski pripravnik koji je zaboravio da stavi onu kapu na glavu i namakne onu mrežu preko face.

Otplakala turu.

Napravila palačinke jerbo trenutno traje košarkaška utakmica u kojoj Turci vode a ja imam tri poluležeća muškarca u kući.

Pre dva minuta sam dobila mejl da će neki ludaci da me nauče kako da postanem samouverena i da će zauvek da uklone moj unutrašnji glas koji mi govori – „Ovo ne možeš! Opet si pogrešila! Pogledaj se, nisi ni za gde!“

Popizdela na kub!

I živa se istraumirala. Mislim tek je ponedeljak a ako se po ponedeljku nedelja poznaje bolje da se ubijem.

A možda ću i da se napijem.